Press-novosti

OBRACUNAVANJE "KAMATE NA KAMATU"-PROTIV USTAVA

(pre 2217 dana)
OBRACUNAVANJE

USTAVNOSUDSKA ODLUKA O NEUSTAVNOSTI OBRAČUNA ZATEZNE KAMATE KOMFORNOM METODOM IZAZVALA NIZ NEDOUMICA STRUČNE JAVNOSTI: Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate navedenog u tački 1. izreke, u delu koji glasi: „primenom konformne metode”, prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije”. U "Sl. glasniku RS", br. 73/2012 od 27.7.2012. godine objavljena je Odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 9/01), u delu koji glasi: "primenom konformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom. Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate navedenog u tački 1. izreke, u delu koji glasi: "primenom konformne metode", prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije". Obrazloženje I Ustavnom sudu podnete su dve inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ”, broj 9/01), u delu kojim se predviđa obračun zatezne kamate konformnom metodom. Inicijatori smatraju da se osporenom odredbom člana 3. stav 1. Zakona navedenog u tački 1, u delu kojim se predviđa da se obračun zatezne kamate vrši primenom konformne metode povređuje načelo jednakosti i ravnopravnosti lica pred zakonom, u smislu odredbe člana 21. st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije. Pored ovoga, po mišljenju inicijatora, osporeno propisivanje je suprotno načelima i pojedinim odredbama Zakona o obligacionim odnosima, iz razloga što se radi o valorističkoj metodi koja podrazumeva obračun kamate na kamatu, jer je na početku obračunskog perioda nesrazmerno mala, da bi se u toku obračunskog perioda srazmerno povećavala i na kraju tog perioda postala nesrazmerno velika u odnosu na početne iznose, budući da se permanentno obračunava na dospelu kamatu koja ulazi u osnovicu za obračun zatezne kamate. Podnosilac inicijative, koja je podneta Ustavnom sudu 22. aprila 2009. godine, iznosi mišljenje da je za obračun zatezne kamate prihvatljivija proporcionalna metoda (tj. metoda prostog interesnog računa), koja podrazumeva da dužnik koji kasni sa ispunjenjem novčane obaveze za svaki deo obračunskog perioda (mesec, dan) duguje isti iznos kamate. U ovom smislu, inicijator ističe da podnetu inicijativu treba shvatiti kao „doprinos konstruktivnoj pravnoj raspravi u cilju iznalaženja zakonitog metoda za obračun zatezne i ugovorne kamate”. Sa stanovišta osporavanja ustavnosti obračunavanja kamate primenom konformne metode, pomenuti inicijator navodi „da ne postoji ustavni, odnosno zakonski osnov za uvođenje konformne metode za obračun zateznih kamata”. Po mišljenju inicijatora, Zakon o visini stope zatezne kamate može imati samo dopunski karakter u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, a pripisivanje kamate glavnom dugu u toku obračunskog perioda (tzv. kapitalisanje glavnice) nije u saglasnosti sa načelima iz Zakona o obligacionim odnosima, i to: monetarnog nominalizma, zabrane anatocizma, poštenja i savesnosti, zabrane zloupotrebe prava, limitu kamata, prirodi zatezne kamate i načelu odštetnog prava. Takođe, inicijator smatra da konformna metoda proizvodi određene efekte koji su suprotni odredbama člana 399. st. 1. i 3. i člana 400. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, navodeći određene razloge pravne, ekonomske i moralne prirode. Pored ovoga, inicijator ističe da je zakonodavac prekoračio svoja ovlašćenja time što je osporenim Zakonom propisao konformni metod za obračun zatezne kamate, budući da je odredbom člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima predviđeno da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom. Iz navedenog razloga, inicijator osporava i „zakonitost uvođenja konformne metode”, navodeći da kamatna stopa ne konsumira metod obračuna kamate. U inicijativi se, takođe, ukazuje da je Odlukom o načinu obračuna, naplate i plaćanja kamate Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 63/04 i 29705) propisan proporcionalni metod za obračun kamata na potraživanja Narodne banke Srbije, te se navodi da, sa stanovišta ustavnog načela ravnopravnosti i jednakosti lica pred zakonom, u smislu člana 21. st. 1. i 3. Ustava, nije prihvatljivo da banke imaju povoljniji položaj kada su poverioci fizičkih i pravnih lica (tj. svojih klijenata), nego kada su dužnici iz poslova sa Narodnom bankom Srbije. Inicijator ističe da na taj način banke od svojih dužnika naplaćuju kamate primenom konformne metode, a svoje obaveze po istom osnovu prema Narodnoj banci izmiruju primenom proporcionalne metode, što ocenjuje kao nepravično rešenje. U inicijativi podnetoj Ustavnom sudu 15. avgusta 2011. godine, pored osporavanja navedenog dela odredbe člana 3. Zakona sa stanovišta odredaba člana 21. Ustava Republike Srbije, iznosi se mišljenje da konformna metoda omogućava svojevrsni vid zloupotrebe prilikom obračuna, budući da u sebi sadrži zaračunatu kamatu na kamatu (tzv. „anatocizam”), koja prema članu 400. Zakona o obligacionim odnosima nije dozvoljena, a krajnji ishod takvog obračuna, prema mišljenju ovog inicijatora, je gubitak prava na imovinu garantovanog članom 58. Ustava, jer ovakav način obračuna zatezne kamate ugrožava egzistenciju građanina. Inicijator ističe da nijedna zemlja u okruženju i Evropskoj zajednici ne propisuje konformnu metodu za izračunavanje zatezne kamate, već samo referentnu ili osnovnu kamatnu stopu, kao i da Direktiva 2000, 35/EC, koja je uneta u zakonodavstva 27 država članica Evropske zajednice, određuje da je stopa zatezne kamate referenta stopa kamatne stope koju određuje Evropska centralna banka i obračunava se običnom, a ne konformnom metodom i iznosi 8%. Po mišljenju ovog inicijatora, osporena odredba Zakona, u delu kojim se predviđa kamatni obračun primenom konformne metode, je nepravična i neprecizna, budući da građanin na osnovu njene formulacije nije u mogućnosti „da izvrši tačan obračun svojih budućih obaveza pre stupanja u određeni ugovorni odnos”.


telplava.png
Pozovite nas