Krajevi Beograda

PROFESORSKA KOLONIJA,Palilula



Naselje Profesorska kolonija je jedinstvena kulturno-istorijska celina sa kojom se Opština Palilula i Grad Beograd kao retko koji grad u Evropi može ponositi. To je gradska četvrt koju su između 1926. i 1929. godine osnovali, u njoj živeli i stvarali, više od četrdeset profesora Beogradskog univerziteta. Jezgro Profesorske kolonije koje je nastalo u periodu od 1926. do 1929. činili su delovi današnjih ulica: Ljube Stojanovića, Stojana Novakovića, Jaše Prodanovića i Račkog. U današnjim urbanističkim planovima grada Profesorska kolonija je naziv za naselje uokvireno ulicama: Cvijićevom, Bulevarom despota Stefana, Mitropolita Petra i Braće Grim.

ČesmaProfesori su gradili svoje kuće kreditima Hipotekarne banke i uz pomoć Beogradske opštine. U vreme izgradnje Profesorske kolonije komunalna infrastruktura gotovo da i nije postojala. To je bio prostor izvan granica Beograda, s one strane Bulbuderskog potoka (današnja Cvijićeva ulica). 

Početkom treće decenije 20. veka u Profesorskoj koloniji su živeli sledeći profesori Beogradskog univerziteta: Aleksandar Jovanović, Aleksandar Leko, Bogdan Popović, Borislav Lorenc, Vasilj Popović, Viktor Novak, Vinko Vitezica, Vinko Đurović, Vladimir Petković, Vladimir Ćorović, Dimitrije Konjev, Dragoljub Jovanović, Dušan Popović, Živko Tucaković, Živojin Đorđević, Ivan Đaja, Ivan Sviščev, Jevrem Nedeljković, Jovan Erdeljanović, Jovan Markov, Jovan Tomić, Julije Vagner, Ljubiša Glišić, Milan Budimir, Milan Dražić, Milan Luković, Milivoje Rakić, Milutin Milanković, Mladen Josifović, Nikola Saltnikov, Pavle Popović, Pavle Stevanović, Petar Bulat, Radivoje Kašanin, Roko Vuković, Siniša Stanković, Svetozar Jovanović, Tadija Pejović, Tanasije Mitrović, Uroš Džonić, Fehim Barjaktarević i Henrik Barić.

Profesorska kolonija je ambijent kvalitetnog standarda življenja i stanovanja sa mnogo zelenila i uređenih vrtova, izraženim redom u načinu izgradnje kuća, okućnica, ograda urađenih sa istančanom pažnjom za detalje.

Milutin MilankovićJedan od najpoznatijih stanovnika Profesorske kolonije bio je Milutin Milanković, koji je živeo u ulici Ljube Stojanovića od 1926. do svoje smrti 1958. Zanimljivo je da je živeo u ulici koja nosi ime Ljubomira Stojanovića, koji je bio ministar prosvete, kada je 1909. Milutin Milanković započeo profesorsku karijeru na Beogradskom univerzitetu. Zvaničan ukaz o Milankovićevom postavljenju potpisao je Stojanović. Milanković je po profesiji bio građevinac, astronom, matematičar, geofizičar, ali iznad svega utemeljivač moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. radeći na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geološke prošlosti zemlje, Milanković je na egzaktan način objasnio periodizacije nastanka, razvoja i povlačenja glacijalnih faza u toku proteklih 600.000 godina. Njegovo delo "Kanon osunčavanja" unelo je revoluciju u nauku o Zemlji. Milankovićev naučni rad je omogućio egzaktno razumevanje pulsa klimatske istorije Zemlje i otvorio put ka predviđanju budućih klimatskih uslova na našoj planeti. NASA ga ubraja u desetak divova nauke o Zemlji, toponimi na nebeskim telima nose njegovo ime, jedna od budućih ekspedicija na Mars zvaće se po njemu.


CVIJICEVA ULICA,Palilula



Cvijiceva ulica nalazi se u centru Beograda, na opstini Palilula na samo 700 m od Pravnog fakulteta i parka Tasmajdan

Trg Slavija,Vracar



Године 1947. трг мења име из „Славија“ те добија службено име „Трг Димитрија Туцовића“, по истакнутом српском социјалисти који је живо и радио на прелазу из 19. у 20. век. У његову част постављено је и бронзано попрсје, рад Стевана Боднарова. Године 1962. отворен је хотел Славија, који је проширен и модернизиран 1989. те данас поседује четири звездице. Дана 24. марта 1989. на овом тргу отворен је први Мекдоналдс ресторан на подручју источне Европе. Почетком 2000-их година тргу је поновно службено враћено име „Славија“.

Саобраћајна важносt

Славија је једна од најпрометнијих локација у Београду. То је једно од ретких места у граду на којем прометују све три врсте јавног превоза: трамваји, тролејбуси и градски аутобуси, тако да су прометне гужве учестала појава. Друмски кружни ток промета грана се у осам улица које настављају према другим деловима града.

Архитектура

Због узастопних грађевинских преинака и промена које се изводе, Славија је постала синоним за ружно и архитектонски девастирано подручје. Позната је и београдска урбана легенда о „проклетству Митићеве рупе“, што је назив за низ неуспелих пројеката градње модерне робне куће на Славији, а име носи по Влади Митићу, који је неуспешно започео споменути пројекат још пре Другог светског рата. Иако су касније постојала бројна решења, пројекат чак ни данас није реализован

TASMAJDAN,Palilula



Park Tašmajdan, ili samo Taš, jedan je od najvećih i najlepših parkova u centru Beograda. Prostire se na 7,7 hektara, između ulica Takovske, Ilije Garašanina, Beogradske i Bulevara kralja Aleksandra. Ulica Starine Novaka deli ga na dva dela -- Veliki i Mali Tašmajdan.

Na prostoru današnjeg parka nekada se nalazio kamenelom i odatle potiče i ime tog dela grada, zato što na turskom jeziku "taš" znači kamen, a "majdan" mesto gde se vadi kamen. 

Generalnim urbanističkim planom iz 1950. Tašmajdan je uređen kao gradski park. Renoviran je 2011. godine donacijom azerbejdžanske vlade. Park je zadržao osnovni stari izgled, a renoviranjem su dodati novi sadržaji kao što su tri velika moderna dečija igrališta, fitness plato i trim staza, ograđen prostor namenjen kućnim ljubimcima, nove šetačke staze, penzionerski kutak za šah, kao i mnogobrojno zelenilo. Posebnu draž parku daje kaskadna fontana, čije vodoskoke prate muzički i svetlosni efekti.

Na Velikom i Malom Tašmajdanu otvoreni su i besplatni Telenor internet parkovi. Na Tašmajdanu i oko njega danas se nalaze Seizmološka stanica (1909. godine) crkva Svetog Marka (1931 -- 1936), Ruska crkva (1924), Sportsko rekreativni centar Tašmajdan, kao i spomenici čuvenim srpskim piscima Desanki Maksimović i Miloradu Paviću, kao i spomenik zahvalnosti Gajdaru Alijevu, prvom predsedniku Republike Azerbejdžan.

 
Park Tasmajdan 

Belgrade's municipality of Palilula

Park Tasmajdan, or just Tash, is one of the biggest and most beautiful parks in the center of Belgrade.
It covers an area of around 19 acres and it is located between the Takovska St., the Belgrade St. and King Alexanders' Boulevard. Starine Novaka St. divides it into two parts -- the Big and Small Tasmajdan.

At the area of today's park there has been a quarry before. The name of that part of town originates from the Ottoman period, since in the Turkish language 'tash' means 'stone' and 'majdan' means 'pit'.

The General urbanistic plan from 1950 defined Tasmajdan as a city park. It has been renovated in 2011 with the donation of the Azerbaijani government. Although the park has basically kept its old look, the remodeling has brought new content like three children playgrounds, a fitness plateau and a trim path, a fenced space for dogs, several new walk paths, a chess corner as well as newly added greenery. Both in the Big and Small Tash, Telenor Internet parks have been installed.

In and around the park, there are a seismological station (built in 1909), the Saint Mark's Church (1931-36), the Russian Orthodox Church (1924), the Sport and recreational center 'Tasmajdan', and the monuments in honor of the famous Serbian writers Desanka Maksimovic and Milorad Pavic, and a recently erected gratitude monument in honor of Heydar Aliyev, the first president of the Republic of Azerbaijan.

OPSTINA VRACAR



Градска општина Врачар је београдска општина. Површински ово је најмања и најгушће насељена београдска општина: заузима површину од 292 ha, на којој живи око 60.000 становника.
Постоји неколико легенди о постанку имена Врачар. Најстарија потиче из 1521. када је овај крај добио име по јунаку-невернику чије је име било Врачар, а који је на том месту имао колибу. По другој, име потиче од врапчијих поља, јер је много ових птица било настањено на територији данашњег Врачара.
Укидањем рејона 1952. образоване су две општине: Источни Врачар и Неимар. Од 1960. утврђена је територија данашње општине која обухвата делове некадашњих општина Источни Врачар, Неимар и Теразије.
Слава Општине Врачар је Свети Сава, а прославља се 27. јануара.
Кретање броја становника[уреди]
1961: 88.422
1971: 84.291
1981: 78.862
1991: 67.438
2002: 58.386
2005: 56.197
Етничка структура[уреди]
Срби - 51.089 (87,50%)
Црногорци - 1.167 (1,99%)
Југословени - 1.031 (1,76%)
Хрвати - 390 (0,66%)
остали